EN 
Prva u nizu radioničarskih sesija „Zelena mreža održivih rasadnika“ u okviru istoimenog projekta održana je u četvrtak, 5. septembra u Regionalnoj privrednoj komori u Kruševcu, u organizaciji UG Ekonaut i Privredne komore Srbije – Grupacije za biljnu proizvodnju i preradu biljnih proizvoda, a pod pokroviteljstvom Ministarstva za zaštitu životne sredine RS.
Sa ciljem da podrži proces prilagođavanja domaće rasadničarske proizvodnje potrebama i zahtevima kupaca, otvorenim tržištima i sve zastupljenijim ekološkim standardima „Zelena mreža“ je inicirala regionalni konsultativni proces okupljajući sve interesne strane, predstavljajući nova poslovna, ekološka rešenja i relevantne informacije, ovoga puta rasadničarima Rasinskog okruga.
KOLIKO JE DOMAĆE TRŽIŠTE (NE)SVESNO SEBE?
Kao jedan od najvećih izazova svi učesnici markiraju sve veću potrebu i potražnju tržišta za sadnim materijalom ujednačenog, standardizovanog kvaliteta, i činjenicu da se ova potreba na žalost sve češće zadovoljava kroz uvoz. Iako u mnogim zemljama proizvodnja ukrasnog bilja i sadnica predstavlja značajan deo privrede, zaštićen i podstaknut od strane države, u Srbiji je rasadničarstvo još uvek nedovoljno definisano.
„Mada ima izuzetan potencijal, ova grana privrede sektorski se nalazi između šumarstva i poljoprivrede pa se u nju nedovoljno ulaže“ objasnila je dr Dragana Skočajić, docent na Šumarskom fakultetu i predsednica Udruženja pejzažne hortikulture Srbije. U izlaganju „Primena srpskih standarda kvaliteta sadnog materijala ukrasnih biljaka“ ona ističe da srpski proizvođači uglavnom mogu da odgovore na standarde proizvodnje žbunastih i sitnih vrsta, ali da je izuzetno važno raditi na standardima u proizvodnji drveća. „Od dobrog standardizovanog materijala za kakvim postoji sve veća potražnja koristi imaju i proizvođači i projektanti“ naglašava Skočajić.
Sa druge strane, privrednici navode da im za proizvodna pilagođavanja potrebni ekonomski programi ali da „država ne prepoznaje rasadničare ukrasnog bilja kao struku“ kako je naveo Branislav Civić vlasnik rasadnika „Biojela” iz Velikog Šiljegovca. „Imamo kapacitet da proizvedemo potrebne vrste i količine za domaće tržište koje dosta zavisi od uvoza, ali nemamo uslove da apliciramo za potrebne subvencije kao drugi poljoprivrednici“ objašnjava Civić problematiku lokalnih proizvođača, potvrđujući činjenicu da mnoge države svoju industriju štite od uvoza i različitim merama podstiču lokalnu proizvodnju. Istovremeno on smatra da situacija rastućeg uvoza sadnog materijala proizvođače nedvosmisleno upućuje na uvođenje standarda, ali i na udruživanje zbog nastupa na drugim tržištima i suzbijanja nelojalne konkurencije, kao i veoma prisutne sive ekonomije. „Ima dosta neregistrovanih rasadnika koji prozvode nekvalitetan materijal ispod cene“ zaključio je on.
ODRŽIVOST i EKOLOGIČNOST PROIZVODNOG EKONOMISANJA
Pored navedenog, stručnjaci podvlače da je konkurentnost kvalitetom i cenom u savremenim uslovima sve dominantnije uslovljena pametnom, ekološkom i cirkularnom upotrebom svih proizvodnih resursa – od vode i zemljišta, do sredstava za zaštitu i prihranu biljaka. Savremena proizvodnja ne poznaje ‘proizvodne otpatke’, ušteda i reciklaža vode su ultimatum, dok prevaziđena upotreba invazivnih hemijskih sredstava već predstavlja ekološki tabu.
Vladimir Milutinović, stručni saradnik na Šumarskom fakultetu u predavanju „Održivo rasadničarstvo – Upotreba resursa u rasadnicima u cilju smanjenja troškova proizvodnje, gubitka vode i osiromašenja zemljišta“ izložio je niza mera, koje domaće rasadničare mogu dovesti do veće proizvodne održivosti, pa samim tim i uspešnije konkurentnosti. Kompostiranje, sekundarna proizvodnja bio gasa ili peleta, reciklaža i kružna upotreba vode, zaštita zemljišta od iscrpljivanja ili zagađenja biološkim materijalom preostalim iz primarne proizvodnje samo su neki od predloga dobro poznatih i teoriji i praksi profesije.
Dok neke od ovih mera uključuju određene investicije, mnoge se svode na „organizovanije ekonomisanje postojećim resursima i vraćanje biljnog i organskog materijala u proizvodnju“ smatra Sabina Kerić iz udruženja Ekonaut, koji je nosilac projekta „Zelena mreža održivih rasadnika Srbije“.
Dugogodišnje iskustvo u branši navelo je udruženje Ekonaut da kroz ovaj projekat sintetizuje različite izazove i pokrene proces intenzivinjeg stručnog povezivanja, komunikacije i poslovne podrške.
DOBRE VESTI ZA ‘NEVIDLJIVU’ STRUKU
Jedno od rešenja dolazi iz same struke, od grupe profesionalaca koji su dugoročno prepoznali problematiku pa deo podrške i rešenja ponudili razvojem portala „Green net“ kao transparentni, digitalni alat koji udružuje proizvođače, bitno skraćuje put između njih i kupaca a samo softversko rešenje predpostavlja prethodni rad na standardizovanju sadnica.
Osnivači ističu da je Green Net na lokalnom domenu greennet.rs trenutno jedino mesto na internetu u našem regionu, koje pruža i usluge i informacije ovoj struci sa ciljem da poveća vidljivost kvalitetne domaće rasadničke proizvodnje usklađene sa evropskim standardima. Prvo IT rešenje u ovoj oblasti važnije je utoliko što rasadnicima različitih kapaciteta pruža jednake šanse da plasiraju i prezentuju svoje proizvode.
„Danas ako neki biznis nije na internetu, bez obzira na svoju veličinu, on je nevidljiv za svoje klijente! Internet pruža dvosmernu, interaktivnu komunikaciju i kroz ovakve formate profesionalci dobijaju mesto gde mogu direktno da komuniciraju, štedeći troškove i vreme, dok se istovremeno povećva umreženost domaćeg tržišta i razvija saradnja unutar sektora“ naglasila je Sabina Kerić.
HORTIKULTURNE PERSPEKTIVE IZ UGLA INSTITUCIJA
Predstavnik Grupacije za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije, Aleksandar Bogunović složio se da je „neophodno da proizvođači budu u toku sa trendovima kako bi oni koji traže sadni materijal imali kome da se obrate na domaćem terenu“.
On je najavio da Grupacija koju predvodi trenutno radi na razvoju procesa sertifikacije potrebne za izvoz na strana tržišta, kao i da je u toku formulisanje preporučenih proizvodnih sorti kroz liste otporne na klimatke promene. „Mi kao Komora učestvujemo u nekoliko institucionalnih radnih grupa i trudimo se da sve predloge i sugestije od strane privrednika uobličimo i predstavimo zakonodavnim telima“ objasnio je Bogunović i u tom smislu pozvao rasadničare da se obrate Komori sa svojim problemima i predlozima.
Istovremeno, Grad Kruševac jedan je od prvih koji je prepoznao razvojne šanse i mogućnosti proizvodne industrije sadnog materijala i rasadničarstva pa će taj grad „po prvi put iz budžeta odvojiti sredstva za podsticaj hortikulturne proizvodnje u narednoj godini“ izjavila je Danijela Milosavljević iz Odeljenja za poljoprivredu.
U narednom periodu „Zelena mreža održivih rasadnika“ u sklopu projekta i uspostavljenih partnerstava najavljuje nastavak procesa, pružanja informacija i konsultacija koje će podstaći raznoliku, a preko potrebnu pomoć i investicije u ovom zelenom sektoru koji čeka svoj zasluženi ekonomski i statusni procvat.
Naravno do takvog, poželjnog raspleta, kakav je u širokom interesu cele jedne nacionalne privredne grane, može doći jedino uz bržu, konstruktivnu i ciljanu podršku institucija, na kojima za početak ostaje da je potvrde – zakonom i budžetom.
