fbpx

Promenimo izgled naše okoline

Svako od nas može uticati na promenu životne sredine

Okupili smo se 2016. godine i zajedno sa istomišljenicima, ljubiteljima prirode i nosiocima pozitivnih promena osnovali udruženje građana i eko-socijalno preduzeće Ekonaut. Naša osnovna misija je da doprinesemo unapređenju životne sredine i razvoju ekološke svesti građana što postižemo kroz brojne projekte i aktivnosti iz oblasti agrokulture, prostornog planiranja, arhitekture i pejzažne arhitekture, socijalnog preduzetništva, zelene ekonomije i ekodizajna.
Sa željom da podspešimo kvalitet života građana i građanki Beograda i uradimo nešto povodom dugogodišnjeg nezadovoljstva stanjem u oblasti zaštite životne sredine, odlučuli smo da osnujemo udruženje Ekonaut. Pokrenuli smo promociju praktičnog koncepta urbane poljoprivrede kroz baštovanstvo kao hobi, kao i zagovaranje baštenskih zajednica kao alata za održivo upravljanje zemljištem. Organizovali smo brojne događaje obrazovnog karaktera iz oblasti baštovanstva i pčelarstva u gradskoj sredini. Posebno smo usredsređeni na mrežu zainteresovanih strana, donosioca odluka, civilnog sektora, strukovnih udruženja i drugih zainteresovanih aktera sa kojima radimo na stvaranju povoljnih okvira u primeni različitih oblika održivog upravljanja otvorenim urbanim i peri-urbanim prostorima.

Naše aktivnosti uključuju realizaciju projekata iz oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine, promociju ekologije, prava na životnu sredinu i održivog upravljanja resursima. Takođe, aktivno radimo na uspostavljanju strukturisanog dijaloga sa donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou, organizaciji edukativnih događaja i produkciji multimedijalnih sadržaja. Sarađujemo sa svim sektorima, posebnu pažnju posvećujemo saradnji sa obrazovnim institucijama i aktivnostima koje uključuju rad sa decom i mladima.
Pored toga, pomažemo kompanijama koje imaju potrebe za drugačijim pristupom društvenoj odgovornosti da sprovedu aktivnosti koje će imati pozitivan uticaj na životnu sredinu. Takođe nudimo opseg usluga uključujući uređenje i održavanje zelenih površina (urbano baštovanstvo), uslužno formiranje i održavanje pčelinjaka (gradsko pčelarstvo), organizovanje akcija korporativnog volontiranja i kreiranje cvetne dekoracije i eko poklona za klijente.

NAŠ TIM

Sabina Kerić

Osnivačica i predsednica ekosocijalnog preduzeća Ekonaut. Razvija projekte zasnovane na principima održivosti i participativnosti u procesu prostornog planiranja i dizajna. Bavi se popularizacijom zelene ekonomije  i istražuje rešenja koja poboljšavaju javni prostor i koriste zajednička dobra kao mesta za kulturu i igru.

Miljan Peljević

Suosnivač kreativnog haba „Nova Iskra“,  inicijator mreže coworking prostora u Srbiji, osnivač organizacije Kultur Akt. Kao producent  učestvovao je u osnivanju i realizaciji brojnih festivala, koncerata, pozorišnih predstava kao i drugih sadržaja iz oblasti kulture i zabave.  Ekonautov konsultant u oblasti cirkularne ekonomije i društveno odgovornog poslovanja.

Anđela Kovljenić

Nakon studija menadžmenta u umetničkoj produkciji i 4 godine iskustva u digitalnom marketingu i radu sa globalnim, komercijalnim klijentima u marketinškim agencijama, nastavlja karijeru u istoj branši kao frilenser sa klijentima u skladu sa ličnim interesovanjima poput ekologije, joge, tantre, prirodne kozmetike i coworking prostora.

Antonina Marin

Diplomirani ekonomista i veliki zaljubljenik u prirodu. U Ekonautu spaja svoju struku i hobi tako što se brine o korisničkom iskustvu i pomaže u organizaciji projekata. Trenutno zajedno sa kolegama radi na programu o lekovitom bilju, „Biljarnica“. Svoje skromno iskustvo iz rada u korporacijama ali i neprofitnim organizacijama koristi da doprinese timu.

Dina Vuković

Stekla je obrazovanje menadžerke u kulturi na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 2004. godine paralelno je gradila radno iskustvo na organizaciji događaja i odnosima sa javnošću koji su poslednjih pet godina u središtu njenog interesovanja. Pored strateškog planiranja medijskih i komunikacijskih strategija, njene veštine obuhvataju i kreativno pisanje (copywriting), oglašavanje na društvenim mrežama i sprovođenje promotivnih kampanja. Briga o životnoj sredini i ljubav prema prirodi spojile su je sa Ekonautom, sa kojima sarađuje na pripremi različitih tekstova i publikacija.

NAŠI SARADNICI

Momčilo Antonijević

Novinar, urednik, kulturolog, narodni travar. Magistrirao na FPN-u na katedri za Teoriju kulture. Piše i izveštava o lekovitim biljkama za Blic i RTS. Autor je bloga i youtube kanala “Snaga bilja”. Objavio je zbirku putopisa “Kako sam postao putnik i prestao da budem turista”. Svoju ljubav prema biljkama, kuvanju i pisanju objedinio je u zbirci recepata “Divlji kuvar”. Sa Ekonautom sarađuje projektu “Biljarnica”, školi upotrebe i prepoznavanja lekovitog i samoniklog bilja.   Živi, radi i sadi u Beogradu.

Jovana Bila Dubaić

dipl. biolog zaštite životne sredine
Jovana Bila Dubaić je zaposlena kao istraživač saradnik na Biološkom fakultetu za užu naučnu oblast: Ekologija, biogeografija i zaštita životne sredine. Trenutno je student doktorskih studija na Biološkom fakultetu (program: Ekologija, modul: Zaštita biodiverziteta). Tema doktorske disertacije: „Diverzitet divljih pčela na području Beograda: faunistički pregled, obrasci distribucije i procena statusa populacija odabranih grupa“. O istraživanjima koja sprovodi na Biološkom fakultetu detaljnije možete pročitati na stranici: https://srbee.bio.bg.ac.rs/srbee.

Milena Ivković

Holandsko-srpska arhitektkinja, urbana dizajnerka i digitalna umetnica, osnivačica udruženja Placemaking Western Balkans i arhitektonskog biroa Blok 74,. Milena koristi svoje znanje o urbanim oblicima i tehnikama ko-dizajna kako bi pomogla unapređenju javnih prostora. Sa Ekonautom sarađuje u promociji dobrog dizajna javnih prostora koristeći “plejsmejking” metode i alate. 

Ivan Ekrić

Industrijski dizajner, zaposlen kao predavač na Politehničkoj akademiji za užu naučnu oblast: industrijski dizajn. Završio je Fakultet Primenjenih umetnosti u Beogradu. Osnivač je studija za dizajn “Identity”. Radio je na razvoju startup-a “The Woobox “ dobitnika Dubai Expo live 2020 i nosioc je patenta za taj proizvod, modularne kutije za transport organske hrane. Trenutno radi na razvoju mnogih brendova i proizvoda kako iz domaće tako i strane industrije. Sa Ekonautom radi na dizajnu posebnih prostornih instalacija i skulptura sa ekosistemskim funkcijama. 

Vladimir Milutinović

Diplomirao na Katedri za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu Šumarskog fakulteta u Beogradu. Iskustvo stiče u firmi Semenarna Ljubljana na poslovima uvoza semena i opreme za baštovanstvo, zaštite biljaka. Saradnik u nastavi iz oblasti rasadničarske proizvodnje i urbane hotikulture na Šumarskom fakultetu na Katedri za proizvodnju sadnog materija. Voditelj i autor TV serijala “Mala škola baštovanstva” (2014), “Svet baštovanstva” (2018), “Tajna mog vrta” i “Svet rasadnika” (2021). Od 2013. do 2018. Radi na promociji očuvanja autohtonih sorti voća na teritoriji Srbije, edukaciji o proizvodnji organske hrane. Saradnik Ekonauta u projektu “inicijativa za gradske baštenske zajednice”

Marija Nikolić

Pejzažni arhitekta, kreativni direktor  godišnje manifestacije Beogradski festival cveća i MNStudija, preduzeća za projektovanje i izvođenje zelenih površina.  Stručnjak za floralni dizajn i uređenje enterijera.  Za Ekonaut kreira projekte zelenih površina i instalacija,  javne događaje i korporativne poklone.

Ratka Čolić

Urbanista, vanredni profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se istraživanjima i inovacijama u obrazovanju i razvijanju kapaciteta za održivi i integralni razvoj teritorija, participacijom građana i uključivanjem stejkhodlera u upravljanju urbanim razvojem. Sa Ekonautom sarađivala na projektu Gradske baštenske zajednice u Beogradu. 

Ksenija Lalović

Arhitekta-urbanista, vanredni profesor Univerziteta u Beogradu-Arhitektonskog fakulteta na Departmanu za urbanizam. Bavi se strateškim pristupom i inovacijama u održivom teritorijalnom razvoju kroz ko-kreaciju i uz podršku GIS alata. Rukovodilac je Inovacione laboratorije održivog razvoja Arhitektonskog fakulteta. Član je Centra za eksperimente i urbane studije – CEUS. Sa Ekonautom sarađiuje na projektu “Inicijative za gradske baštenske zajednice” u Beogradu.

Stanko Rajić

Diplomirani ekonomista i pčelar Predsednik Beogradskog udruženja pčelara – BUP. Diplomirani ekonomista, pčelarstvom se bavi od 1987. godine. Pčelari sa oko 100 pčelinjih društava. Na spisku je zvaničnih predavača Saveza pčelarskih organizacija Srbije, SPOS-a, iza sebe ima veliki broj predavanja iz apitehnike. Održao više teorijskih i praktičnih časova za pčelare početnike. U poslednjie dve godine organizuje različita stručna predavanja na temu pčelarstva za iskusne pčelare i početnike.

Marko Bošković

Profesionalni baštovan sa dugogodišnjim iskustvom u zasnivanju i održavanju zelenih povšina.  U Ekonaut timu zadužen je za održavanje zelenih površina i organizaciju rada na terenu pri izvođenju projekata.  

Ivana Stojiljković

Doktorirala je na Hemijskom fakultetu. U svom radu bavi se istraživanjima u oblasti zaštite životne sredine, dizajnom i sintezom organskih molekula i materijala za različite primene.  Obučena je za rad u oblasti zaštite životne sredine i upotrebu instrumentalnih tehnika koje se koriste u monitoringu životne sredine. Poseduje znanja koja su neophodna za menadžment životnom sredinom, koji obuhvata kontrolisanje antropogenih aktivnosti u cilju očuvanja prirodnih resursa i sprečavanje njihovog zagađenja. 

Petar Ristivojević

Doktorirao je na Katedri za analitičku hemiju na Hemijskom fakultetu u Beogradu baveći se ispitivanjeg srpskog propolisa. Oblast istraživanja kojima se bavi obuhvata analizu hrane, hemiju prirodnih proizvoda, kao i razvoj ekološki prihvatljivih analitičkih metoda. Do sada je bio rukovodilac nekoliko nacionalnih i međunarodnih projekta. Publikovao je 44 naučnih radova, citiranih preko 750 puta. Za potrebe Ekonauta izveo je predavanje na temu propolisa i njegove upotrebe. 

NAŠI PARTNERI
PODRŠKA
PRESS

 

Kada u jednom od najzagađenijih delova Beograda, u okolini autobuske stanice, uspete da gajite više od 70 vrsta biljaka, s pravo možete reći da ste urbani baštovan. Ako ta bašta postane stanište pčela, kao što je slučaj sa našim sagovornicima, onda postajete i proizvođač hrane. PROČITAJ CELU VEST

 

Pre nešto više od decenije, kada je uočeno ozbiljno izumiranje pčela, u urbanim sredinama počeo je razvoj pčelarstva. Krovovi zgrada, dvorišta i druga mesta u gradovima postala su novi dom za pčele. Naša sagovornica Sabina Kerić jedna je od osnivača projekta “Beeconnected” koji je nastao 2018, kako bi doprineo razvoju ove pojave u našoj zemlji. PROČITAJ CELU VEST

 

Povodom Svetskog dan pčela, koji se obeležava 20. maja, u Srbiji se pokreće „Incijativa za medonosne bašte“ putem koje grupa organizacija, udruženja, institucija, pčelara, naučnika, ekoloških aktivista, građana i građanki hoće da pomognu pčelama kroz negovanje i zasnivanje površina sa medonosnim biljkama i postavljanje košnica na teritoriji Beograda. PROČITAJ CELU VEST

 

U našem prostoru u Savamali, 7. oktobra održana je dodela sertifikata polazanicima ovogodišnje generacije škole gradskog pčelarstva  „BeeConnected“. Škola je bila namenjena svima koji žele da se edukuju i preuzmu aktivniju ulogu u očuvanju prirode i najvažnijih bića na planeti – pčela. PROČITAJ CELU VEST

Svet je danas teško mesto za život, posebno ako ste pčela, jer je cvet bogat polenom i nektarom sve teže i teže naći. Širenje gradova, klimatske promene i pesticidi vrše pritisak na najvažniju vrstu na planeti, odgovornu za dobar deo hrane koju svakodnevno jedemo. Povodom Svetskog dan pčela, 20. maja, ove godine u Srbiji grupa organizacija, udruženja, institucija, pčelara, naučnika, ekoloških aktivista i građana pokreće ’Incijativu za medonosne bašte’. PROČITAJ CELU VEST

Udruženje Ekonaut, jedno od pokretača inicijative, zato je sastavilo kratku informativnu publikaciju sa 100 biljaka za pčele, da bi svako odabrao prave biljke prema svojim mogućnostima i lako se priključio inicijativi koja planira da do jeseni animira što veći broj ljudi, kompanija, udruženja, škola i svih ostalih voljnih da se priduže ovom poduhvatu kroz različite programe u oblasti baštovanstva i pčelarstva. PROČITAJ CELU VEST

Svako ko već ima neku površinu koja ima elemente medonosne bašte može se priključiti inicijativi preko društvenih mreža i učestvovati od 01. juna do 01. septembra u nagradnom konkursu #medonosnabasta. Svi koji budu delili svoje iskustvo i slike konkurišu za prigodne baštovanske i pčelarske poklone. Pravila i uslovi će biti objavljeni 01. juna preko profila pokretača inicijative na društvenim mrežama saopštilo je Udruženje Ekonaut. PROČITAJ CELU VEST

Odbegli rojevi pčela prvi put u Srbiji dobiće svoj dom, jer je danas, na Svetski dan pčela, počela realizacija projekta „azila za pčele“ u oglednom beogradskom pčelinjaku „Košutnjak“. Istovrmeno, krenula i incijativa za „medonosne bašte“.

Ovaj jedinstven smeštaj i pristup očuvanja zajednice pčela u Srbiji, biće realizovan u saradnji Beogradskog pčelarskog udruženja i kompanije Delez Srbija, koja je zahvaljujući programu lojalnosti „Pčelice stvaralice“ prikupila milion dinara za ovu namenu. PROČITAJ CELU VEST

Pčele, jedan od ključnih činilaca u lancu ishrane, ubrzano nestaju širom planete.

Idustrijska poljoprivreda, korišćenje pesticida, ali i seča drveća i košenje travnjaka po gradovima ugrožavaju ovu životinjsku vrstu.

Pčelama su potrebne biljke koje proizvode nekatar i polen, tako da bašte i u gradskim uslovima treba to da im obezbede, objašnjava Sabina Kerić iz udruženja EkonautPROČITAJ CELU VEST

Kako bismo podstakli zajedničko promišljanje zdravijeg planiranja Beograda, u četvrtak, 19. novembra od 11:00 časova,  organizovali smo online otvoreni razgovor o urbanističkim parametrima, odnosno pravilima uređenja i građenja budućeg Plana detaljne regulacije za linijski park, koji bi omogućili (ili zahtevali) sprovođenje prirodom-inspirisanih rešenja u javnim prostorima i budućim objektima. PROČITAJ CELU VEST

 

Urbanizacija, uništavanje prirodnih netaknutih zelenih površina zarad kreiranja veštačkih ekosistema, zelenih parkova i masovne gradnje stambenih objekata i kompleksa agresivno uništavaju šansu za opstanak biljnih i životinjskih vrsta u gradu, sagalsni su sagovornici Autonomije. Oni napominju da građani ipak postaju svesni važnosti prirodnih ekosistema i postepeno se uključuju u borbu za njihov opstanak. PROČITAJ CELU VEST

 

Ljudsko društvo je, po naučnim podacima, uređeno po sistemu pčelinje zajednice, i to još od mlađeg mezolita i lovačko-sakupljačke privrede. Pčele su glavni uslov opstanka ljudi na planeti, a danas zbog sve većeg tretiranja biljaka pesticidima preti im izumiranje. Gradske pčele, tačnije gajenje ovih insekata u urbanim sredinama, jedan je od uslova za spas pčela ali i čovečanstva. PROČITAJ CELU VEST

 

Projekat Bee Connected, koji ove jeseni obeležava tri godine postojanja, promovisao je na izuzetno konstruktivan način važnost pčela za očuvanje zdrave životne sredine. Realizovane su mnoge akcije, a priča o značaju pčela počela je da dopire do sve više ljudi. PROČITAJ CELU VEST