EN Početkom decembra 2025.g, tim udruženja Ekonaut je zahvaljujući saradnji sa Centrom za promociju nauke održao radionicu-predavanje za učenike petog razreda Osnovne škole „Petefi Brigada“ u Kuli. Deca su kroz jednostavne primere upoznata sa ključnim razlikama između medonosnih pčela (koje žive u velikim društvima i proizvode med) i solitarnih pčela (koje žive same, ne prave med, ali su često efikasniji oprašivači). Saznali su više o životnom ciklusu solitarnih vrsta kao i njihovoj ulozi u oprašivanju voća, povrća i drugih biljaka u gradovima i selima. Škola je dobila jedan “Pčela je ključ” hotel namenjen monitoringu (koji će tokom 2026. godine služiti za prikupljanje naučnih podataka o naseljavanju solitarnih vrsta), kao i još jedan samostojeći hotel međunarodnog projekta LEVERS koji je posvećen povezivanju obrazovanja i klimatske pravde. Deca i nastavnici na ovaj način dobijaju priliku da dugoročno prate i brinu o oprašivačima u svojoj okolini. Školskoj biblioteci smo tom prilikom obezbedili više primeraka različitih publikacija Centra za promociju nauke i Ekonauta veznih za teme oprašivača, pčela i biljaka koje ih podržavaju kako bi nastavili da proširuju svoje znanje.
Istovremeno u okviru projekta građanske nauke „Bee is a Key – Pčela je ključ“, čiji je cilj da doprinese zdravlju oprašivača i ekosistema kao i održivoj proizvodnji voća u Srbiji, izašla je publikacija “Priručnik za gajenje mason pčela” autorke Nele Jović. Ovaj dvogodišnji projekat razvija neinvazivnu metodu mapiranja i biomonitoringa “divljih” oprašivača u Srbiji korišćenjem tzv. “hotela za pčele”. Priručnik je namenjen pre svega učesnicima projekta koji su dobili besplatne hotele za pčele. Ovi građani-istraživači imaju mogućnost da zasnuju svoju populaciju mason pčela naseljavanjem pčela iz prirode da nauče da se brinu o njima, uz doprinos naučnom istraživanju. Priručnik je takođe korisno štivo i za voćare koji žele da korišćenjem mason pčela unaprede svoje prinose, kao i za sve entuzijaste i ljubitelje prirode koji žele da se druže sa ovim korisnim i bezopasnim insektima u svojoj bašti ili vikendici.
Publikacija je dostupna za besplatno preuzimanje na linku: https://masonpcele.com/bee-is-a-key/
Projekat sprovodi Institut za stočarstvo u saradnji sa gazdinstvom Prijatelji Mason pčela, Prirodno-matematičkim fakultetom iz Novog Sada i Ekonautom kroz podršku Centra za promociju nauke. Projekat je finansiran kroz javni poziv Centra za promociju nauke, pod okriljem Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
Kako se uključiti u projekat “Bee is a Key”?
Projekat koristi pristup građanske nauke da proširi pokrivenost istraživanja na više lokacija u Srbiji. Zainteresovani – baštovani, voćari, ljubitelji prirode, poljoprivrednici, vlasnici vikendica, upravljači zaštićenih područja i drugi – mogu doprineti na monitoringom populacije. Dobijate od tima “Bee is a Key” “hotel za pčele” (plastičnu cev ispunjenu trskom) i sve potrebne instrukcije, a “divlje” pčele će se same naseliti, ukoliko ih ima u vašem okruženju. Dobijate i uputstva za identifikaciju i izveštavanje, uz to postajete deo zajednice lokalnih građana – naučnika što direktno doprinosi mapiranju distribucije vrsta ali i priliku da se povežete sa osobama koje učestvuju u ovom jedinstvenom naučnom poduhvatu kod nas.
Angažman je minimalan i besplatan, a rezultati će se koristiti za naučne publikacije i formulisanje politika očuvanja oprašivala. Za prijavu ili dodatna pitanja, kontaktirajte tim projekta na: dolasevicslobodan.izs@gmail.com
Zašto su divlji oprašivači važni?
U Srbiji živi preko 740 vrsta pčela I skoro sve su solitarne – žive same a ne u kolonijama, svaka ženka ostavlja potomstvo i obezbeđuje mu hranu u obliku zaliha polena. Često su ove solitarne pčele efikasniji oprašivači određenih biljaka od medonosne pčele. Na primer pčele zidarice ili mason pčele (Osmia spp.), su efikasniji oprašivači voća od medonosnih pčela, posebno na nižim temperaturama i u uslovima ograničenog pristupa cveta. Solitarne pčele kao i ostali oprašivači su ugrožene gubitkom staništa, pesticidima, introdukovanim vrstama i klimatskim promenama. Bez njih, prinosi useva i raznovrsnost biljaka bi značajno opali, utičući na poljoprivrednu proizvodnju i ekosistemske lance.
