{"id":13906,"date":"2021-02-19T15:29:04","date_gmt":"2021-02-19T14:29:04","guid":{"rendered":"https:\/\/ekonaut.org\/?p=13906"},"modified":"2022-04-03T01:15:19","modified_gmt":"2022-04-03T01:15:19","slug":"na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/","title":{"rendered":"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku"},"content":{"rendered":"

Zapadni Balkan ima najgori kvalitet vazduha u Evropi \u2013 u regionu on izazove 13.500 slu\u010dajeva prerane smrti. \u0160tetni uticaj ovda\u0161njih zastarelih termoelektrana na ugalj bele\u017ei se \u010dak do Egipta. Velike posledice po zdravlje izazivaju i kori\u0161\u0107enje fosilnih goriva u industriji, ku\u0107nim kotlovima za grejanje, poljoprivredi i saobra\u0107aju. Kako da prodi\u0161emo? <\/strong><\/p>\n\n\n\n

Zar se opet u kraju zapalio neki kontejner? Ne\u0107e biti da je to, jer se neprijatan miris ose\u0107a \u010dak kilometrima uokolo. Smrad ulazi u kosu i ode\u0107u i \u0161tipa za o\u010di. Ose\u0107a se u ustima. U kro\u0161njama se nazire izmaglica, a ni taj drvored prekoputa ne vidi se najbolje.<\/p>\n\n\n\n

Zaga\u0111enost vazduha svom zadatku pristupa apsolutno demokratski \u2013 ugro\u017eava svakog. Mo\u017eemo da poslu\u0161amo upozorenje i zatvorimo prozore, odustanemo od tr\u010danja i fudbala i ne pu\u0161tamo decu napolje. Donekle se kod ku\u0107e mo\u017eemo za\u0161tititi spravom za pre\u010di\u0161\u0107avanje vazduha. Ali be\u017eanja zapravo nema.<\/p>\n\n\n\n

Ceo Zapadni Balkan je podjednako ugro\u017een, pogotovo tokom grejne sezone i kad nema vetra da odnese otrov nekom drugom. Tog zajedni\u010dkog neprijatelja \u010desto vidimo i osetimo. Stavio nam je do znanja da nije nimalo srame\u017eljiv. Prema onoj staroj, moramo \u0161to bolje da ga upoznamo, a krajnje je vreme da svi zajedno krenemo u borbu protiv zaga\u0111enja vazduha u ovim krajevima.<\/p>\n\n\n\n

Nema nimalo prostora za odugovla\u010denje, a pandemija virusa korona ote\u017eava stanje. Posledice zaga\u0111enosti vazduha mogu da pogor\u0161aju tegobe kod zara\u017eenih ali i da u\u010dine organizam podlo\u017enijim infekcijama, uklju\u010duju\u0107i kovid 19.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Od izlo\u017eenosti spolja\u0161njem zaga\u0111enom vazduhu je 2016. na Zapadnom Balkanu umrlo skoro 13.500 ljudi: 3.051 u BiH, 486 u Crnoj Gori, 1.451 u Severnoj Makedoniji, 6.592 u Srbiji i 1.855 u Albaniji, po podacima Svetske zdravstvene organizacije. U izve\u0161taju nema posebnih podataka za Kosovo.<\/p>\n\n\n\n

SZO je izra\u010dunala i da samo izlo\u017eenost \u010dvrstim \u010desticama u vazduhu tipa PM2.5 zbog termoelektrana na ugalj izazove gotovo 9.500 slu\u010dajeva prerane smrti godi\u0161nje na Zapadnom Balkanu od skoro  13.500 smrti na godi\u0161njem novou od ukupnog zaga\u0111enja vazduha. Ve\u0107ina tih ljudi je radnog uzrast.<\/p>\n\n\n\n

Studija koju su objavili HEAL, Sandbag, CAN Europe, CEE Bankwatch i Europe Beyond Coal pokazala je da je 2016. godine 3.906 osoba prerano umrlo usled zaga\u0111enja vazduha samo iz termoelektrana na ugalj koje se nalaze na Zapadnom Balkanu, od \u010dega zapravo ve\u0107ina van regiona, u dr\u017eavama \u010dlanicama Evropske unije.<\/p>\n\n\n\n

Po rezultatima istra\u017eivanja Programa Ujedinjenih nacija za \u017eivotnu sredinu (UNEP) iz 2019. godine, samo u 19 ve\u0107ih gradova[1]<\/sup><\/a>, isklju\u010duju\u0107i Kosovo, od direktne izlo\u017eenosti zaga\u0111enom vazduhu prevremeno umire skoro 5.000 ljudi godi\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eave ne daju objedinjene podatke o ekonomskim posledicama zaga\u0111enosti vazduha<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eavne finansije su pod pritiskom, najvi\u0161e zbog tro\u0161kova le\u010denja i izgubljenih godina \u017eivota, ali u bud\u017eetu na strani rashoda ne mo\u017eemo videti tu stavku objedinjenu, iako je jedna od glavnih.<\/p>\n\n\n\n

U gorenavedenoj studiji stoji da su termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu odgovorne za ekonomsku \u0161tetu na ime zdravstvenih tro\u0161kova izme\u0111u 6,1 i 11,5 milijardi evra godi\u0161nje, od \u010dega vi\u0161e od polovine snosi EU. Na Zapadni Balkan odlazi skoro tre\u0107ina, dok se posledice ose\u0107aju \u010dak i u Rusiji i u Egiptu. Novac koji se izgubi na ovaj na\u010din za godinu ili dve dana u na\u0161em regionu bio bi dovoljan za izgradnju solarnih elektrana koje bi zamenile skoro sva postrojenja za proizvodnju elektri\u010dne energije iz uglja.<\/p>\n\n\n\n

Pritom, jo\u0161 nema tih stru\u010dnjaka koji bi mogli da izra\u010dunaju patnju onih \u0161to obole zbog zaga\u0111enog vazduha ili im se stanje pogor\u0161a s epizodama ekstremnih koncentracija polutanata. Nemojmo izostaviti ni posledice po njihove porodice i firme u kojima ugro\u017eeni rade. Hroni\u010dni bolesnici, deca i stari su me\u0111u najranjivijim grupama.<\/p>\n\n\n\n

Treba znati i da opasne materije i jedinjenja u vazduhu podsti\u010du klimatske promene i da \u0107emo i tu platiti ogroman ra\u010dun, na primer na ime poplava, su\u0161a i epidemija.<\/p>\n\n\n\n

Odakle dolaze zaga\u0111uju\u0107e materije?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

U ovom delu evropskog jugoistoka \u010desto se bele\u017ee prekora\u010denja dozvoljene odnosno podno\u0161ljive koncentracije zaga\u0111uju\u0107ih materija ili polutanata u vazduhu. Tome mogu da doprinesu nepovoljni vremenski uslovi. Naj\u0161tetniji uticaj na ljude imaju pomenute \u010dvrste \u010destice, koje nazivamo i pra\u0161kastim materijama.<\/p>\n\n\n\n

Ta sitna pra\u0161ina se uglavnom meri u kategorijama veli\u010dine do 2,5 mikrometara (PM2.5) i do deset mikrometara, \u0161to je PM10, a koncentracija se navodi u mikrogramima po kubnom metru. Od njihovog prodora u plu\u0107a i dalje u organizam nas donekle mogu za\u0161tititi samo specijalne maske, jer su premale da bi ih zaustavile hirur\u0161ke i pamu\u010dne. Me\u0111utim, one prolaze i kroz ko\u017eu.<\/p>\n\n\n\n

Izlo\u017eenost PM \u010desticama dovodi se u vezu s nizom bolesti, od kardiovaskularnih i respiratornih, preko dijabetesa i demencije, do fertiliteta, leukemije kod dece i raka plu\u0107a. \u0160to je \u010destica manja, lak\u0161e i dublje prodire u telo.<\/p>\n\n\n\n

Ostale naj\u010de\u0161\u0107e merene zaga\u0111uju\u0107e materije su ozon (O3<\/sub>), azotni oksidi (NOx<\/sub>) ugljen-monoksid (CO) i sumpor-dioksid (SO2<\/sub>). Na pojedinim mestima se u vazduhu javljaju i te\u0161ki metali, \u0161to je rezultat industrijskih procesa i sagorevanja. Sumpor-dioksid je specifi\u010dan po tome \u0161to u atmosferi prelazi u takozvane sekundarne PM \u010destice.<\/p>\n\n\n\n

Termoelektrane na ugalj i industrija su me\u0111u glavnim izvorima emisija sumpor-dioksida na Zapadnom Balkanu, a azotni oksidi najvi\u0161e dolaze iz termoelektrana na ugalj i saobra\u0107aja. U vec\u0301ini zemalja regiona, emisije SO2,<\/sub> NOx<\/sub> i PM \u010destica iz velikih postrojenja vec\u0301e su od grani\u010dnih vrednosti, odre\u0111enih u nacionalnim planovima za smanjenje emisija.<\/p>\n\n\n\n

Sitne \u010dvrste \u010destice su najve\u0107i ubica od svih zaga\u0111uju\u0107ih materija u vazduhu<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

U BiH se registruju prekora\u010denja za PM10, SO2<\/sub>, O3<\/sub> i azot dioksid ili NO2<\/sub>. Koncentracije PM10, NO2<\/sub> i O3<\/sub> u Srbiji i Severnoj Makedoniji \u010desto prelaze maksimalne dozvoljene vrednosti. Stanovni\u0161tvo Albanije je veoma izlo\u017eeno azot-dioksidu i ozonu. U toj zemlji nema termoelektrana na ugalj.<\/p>\n\n\n\n

Od 37 zemalja koje \u0161alju izve\u0161taje Evropskoj agenciji za \u017eivotnu sredinu, u osam je 2018. godine prema\u0161en maksimalni preporu\u010deni nivo izlo\u017eenosti \u010desticama PM2.5. Od njih se pet nalazi na Zapadnom Balkanu (sve zemlje Zapadnog Balkana osim Crne Gore, za nju nije bilo podataka). Dnevna grani\u010dna vrednost PM10 bila je u gradovima Zapadnog Balkana 120 do 180 dana godi\u0161nje iznad dozvoljene, a propisana je granica od 35 dana godi\u0161nje.<\/p>\n\n\n\n

Stanovnici Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Srbije i Severne Makedonije pate zbog zaga\u0111uju\u0107ih materija iz dimnjaka elektrana i toplana te fabrika koje koriste ugalj i naftne derivate. Vazduh truju postrojenja za preradu fosilnih goriva i zastareli ku\u0107ni kotlovi za grejanje. Ozbiljno zaga\u0111enje dolazi iz gra\u0111evinskih i poljoprivrednih aktivnosti i saobra\u0107aja.<\/p>\n\n\n\n

Osim \u0161to zdravlje i \u017eivotnu sredinu ugro\u017eavaju po\u017eari na neure\u0111enim deponijama, poslednjih godina deo stanovni\u0161tva sve vi\u0161e u ku\u0107ne pe\u0107i ubacuje plastiku, gumu i odba\u010denu lakiranu i farbanu drvenu gra\u0111u. To nije nu\u017eno neobave\u0161tenost\/hir, ve\u0107 odraz siroma\u0161tva, u ovom slu\u010daju energetskog siroma\u0161tva. Povrh toga, stvaramo sve vi\u0161e otpada, a sistem na to nema adekvatan odgovor, a nema ga ni na ostala pitanja u pogledu kvaliteta vazduha.<\/p>\n\n\n\n

Pritiskom i udru\u017eivanjem do \u010distog vazduha<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\u0160ta onda mo\u017eemo da u\u010dinimo? Prvo i prvo, institucije su odgovorne gra\u0111anima i gra\u0111ankama. Ujedinjeni Balkan za \u010dist vazduh se pridru\u017euje solidarnoj i zajedni\u010dkoj borbi da stanovnici svake ulice, kvarta, sela i grada na Zapadnom Balkanu udi\u0161u \u010dist vazduh. Ugalj u svetu postaje ru\u017ena uspomena. Ve\u0107 je isplativije graditi solarne elektrane i vetroparkove nego odr\u017eavati ve\u0107inu postoje\u0107ih termoelektrana, \u010dak i onih novijih. Oprema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora drasti\u010dno pojeftinjuje. Kompanije koje proizvode i koriste ugalj suo\u010dene su sa sve ve\u0107im tro\u0161kovima na ime dozvola za ispu\u0161tanje ugljen-dioksida i ispunjavanja propisa za za za\u0161titu \u017eivotne sredine. One ubrzavaju planove za ga\u0161enje ili barem za prebacivanje na druga goriva.<\/p>\n\n\n\n

\u0160esnaest termoelektrana na ugalj u zemljama Zapadnog Balkana ispu\u0161talo je 2016. godine vi\u0161e sumpor-dioksida nego svih 250 u EU <\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Po podacima za 2016. godinu iz pomenutog izve\u0161taja koju su objavili HEAL i druge organizacije, \u0161esnaest termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, koliko ih i dalje ima, emitovalo je vi\u0161e sumpor-dioksida (SO2<\/sub>) nego svih 250 koje su radile u Evropskoj uniji. Po podacima koje je skupio Europe Beyond Coal, u me\u0111uvremenu je u EU i Velikoj Britaniji ostalo samo 219 aktivnih termoelektrana na ugalj snage preko 15 megavata. U \u0161irem regionu, koji uklju\u010duje i Tursku, investitori su samo pro\u0161le godine otkazali planove za gradnju devet pogona i ugasili ili najavili ga\u0161enje jo\u0161 njih 68.<\/p>\n\n\n\n

Gotovo je izvesno da \u0107e par preostalih projekata biti zaustavljeno, a pitanje je \u0161ta \u0107e biti i s onih nekoliko koje su ve\u0107 u izgradnji. Skoro pola \u010dlanica EU namerava da u roku od deset godina potpuno odbaci ugalj, a lako mo\u017ee da se desi da ih bude vi\u0161e. Sli\u010dne su tendencije u Japanu, Kini i Sjedinjenim Dr\u017eavama. Za to vreme, Srbija i Bosna i Hercegovina i dalje guraju  planove za nove termoelektrane.<\/p>\n\n\n\n

Javni novac ne bi trebalo da se tro\u0161i na finansiranje prljave industrije uglja<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eave u regionu na ovaj ili onaj na\u010din daju ogroman novac gra\u0111ana za rudnike uglja i gradnju, odr\u017eavanje i rekonstrukciju termoelektrana. Kako ovaj sektor gubi tr\u017ei\u0161nu bitku sa obnovljivim izvorima energije, ne mo\u017ee da opstane bez subvencija. Nije potrebna nikakva genijalnost da se zaklju\u010di da ta sredstva mogu bolje da se upotrebe.<\/p>\n\n\n\n

Sistem stanica za merenje zaga\u0111enosti i dalje \u010desto ne ispunjava sve potrebne kriterijume. I ovde ima prostora za anga\u017eovanje gra\u0111ana i gra\u0111anki. Brojni mali ku\u0107ni ure\u0111aji za merenje kvaliteta vazduha su umre\u017eeni preko popularnih aplikacija i postaju kontrolori ponekad neopouzdanih dr\u017eavnih podatka o zaga\u0111enju vazduha.<\/p>\n\n\n\n

U Severnoj Makedoniji ve\u0107 postoje podsticaji za zamenu kotlova za grejanje na fosilna goriva u doma\u0107instvima \u010distijim re\u0161enjima, na \u0161ta mogu da se ugledaju ostale zemlje u regionu. I na drugim mestima na Zapadnom Balkanu ima skromnih pomaka, pogotovo s projektima izgradnje toplana koje koriste obnovljive izvore energije. Pogoni na biomasu ni\u010du po Srbiji i BiH, a u regionu se sve vi\u0161e koriste geotermalne pumpe za grejanje i hla\u0111enje objekata.<\/p>\n\n\n\n

Balkan samo zajedni\u010dkim snagama mo\u017ee sprovesti energetsku tranziciju<\/p>\n\n\n\n

Napu\u0161tanje upotrebe uglja je najva\u017enija stavka za pobolj\u0161anje kvaliteta vazduha<\/u><\/strong><\/p>\n\n\n\n

Ovda\u0161njim drzavama treba da bude jasno da nema budu\u0107nosti sa zastarelim termoelektranama i da je jedini izbor ubrzani prelazak na energiju sunca i vetra. Za funkcionisanje takvog sistema, koji zavisi od vremenskih prilika, neophodno je me\u0111usobno povezivanje strujnih mre\u017ea zemalja Zapadnog Balkana i izgradnja postrojenj\u00e2 za skladi\u0161tenje struje. To su najva\u017enije mere za smanjivanje zaga\u0111enosti vazduha. Ali za ozbiljan napredak potrebno je i poo\u0161travati standarde za kvalitet vazduha i pobolj\u0161avati propise o zaga\u0111iva\u010dima te ih strogo primenjivati i za dr\u017eavne termoelektrane i pogone i za one u privatnom vlasni\u0161tvu.<\/p>\n\n\n\n

Svih \u0161est zemalja na\u0161eg regiona je u novembru pro\u0161le godine potpisalo Sofijsku deklaraciju i tako prihvatilo Zelenu agendu za Zapadni Balkan i obavezalo se da \u0107e slediti politiku EU i njen Evropski zeleni plan. On predvi\u0111a postizanje klimatske neutralnosti najkasnije 2050. godine. Regionalna saradnja je put za pobolj\u0161anje kvaliteta vazduha, ali i tehnolo\u0161ki napredak i unapre\u0111ivanje ekonomske konkurentnosti, uz mogu\u0107nost pove\u0107anja ambicija preko ciljeva navedenih u dokumentu.<\/p>\n\n\n\n

Zelena agenda za region podrazumeva regulisanje prekograni\u010dnog uticaja zaga\u0111enosti vazduha, dono\u0161enje strategija za pobolj\u0161anje kvaliteta vazduha i podizanje kapaciteta sistema merenja. Lideri EU su nagovestili da pristup bespovratnim sredstvima i jeftinim kreditima ne\u0107e biti mogu\u0107 ukoliko se ne ispunjavaju ciljevi.<\/p>\n\n\n\n

Gra\u0111anima treba olak\u0161ati montiranje ure\u0111aja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora u doma\u0107instvima. Dalje, projekti energetske efikasnosti u zgradarstvu i podsticaji i olak\u0161ice na tom polju mogu znatno da spuste potro\u0161nju goriva.<\/p>\n\n\n\n

Pa da vazduh ponovo postane providan i bez mirisa, ako ne ra\u010dunamo mirise iz prirode. I bez ukusa! Nek ponovo bude prave magle, umesto smoga i oblaka pra\u0161ine.<\/p>\n\n\n\n

[1]<\/sup><\/a> Kor\u010da, Banjaluka, Brod, Prijedor, Sarajevo, Tuzla, Zenica, Bar, Nik\u0161i\u0107, Pljevlja, Podgorica, Tivat, Bitolj, Skoplje, Tetovo, Beograd, Pan\u010devo, U\u017eice i Valjev<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zapadni Balkan ima najgori kvalitet vazduha u Evropi \u2013 u regionu on izazove 13.500 slu\u010dajeva prerane smrti. \u0160tetni uticaj ovda\u0161njih zastarelih termoelektrana na ugalj bele\u017ei se \u010dak do Egipta. Velike posledice po zdravlje izazivaju i kori\u0161\u0107enje fosilnih goriva u industriji, ku\u0107nim kotlovima za grejanje, poljoprivredi i saobra\u0107aju. Kako da prodi\u0161emo? Zar se opet u kraju […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":15440,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"jnews-multi-image_gallery":[],"jnews_single_post":{"subtitle":"","format":"standard","video":"","gallery":"","source_name":"","source_url":"","via_name":"","via_url":"","override_template":"0","override":[{"template":"1","single_blog_custom":"","parallax":"1","fullscreen":"1","layout":"right-sidebar","sidebar":"default-sidebar","second_sidebar":"default-sidebar","sticky_sidebar":"1","share_position":"top","share_float_style":"share-monocrhome","show_share_counter":"1","show_view_counter":"1","show_featured":"1","show_post_meta":"1","show_post_author":"1","show_post_author_image":"1","show_post_date":"1","post_date_format":"default","post_date_format_custom":"Y\/m\/d","show_post_category":"1","show_post_reading_time":"0","post_reading_time_wpm":"300","show_zoom_button":"0","zoom_button_out_step":"2","zoom_button_in_step":"3","show_post_tag":"1","show_prev_next_post":"1","show_popup_post":"1","number_popup_post":"1","show_author_box":"0","show_post_related":"0","show_inline_post_related":"0"}],"override_image_size":"0","image_override":[{"single_post_thumbnail_size":"crop-500","single_post_gallery_size":"crop-500"}],"trending_post":"0","trending_post_position":"meta","trending_post_label":"Trending","sponsored_post":"0","sponsored_post_label":"Sponsored by","sponsored_post_name":"","sponsored_post_url":"","sponsored_post_logo_enable":"0","sponsored_post_logo":"","sponsored_post_desc":"","disable_ad":"0"},"jnews_primary_category":{"id":""},"jnews_social_meta":{"fb_title":"","fb_description":"","fb_image":"","twitter_title":"","twitter_description":"","twitter_image":""},"jnews_review":[],"enable_review":"0","type":"percentage","name":"","summary":"","brand":"","sku":"","good":[{"good_text":""}],"bad":[{"bad_text":""}],"score_override":"","override_value":"","rating":[{"rating_text":"","rating_number":"10"}],"price":[{"shop":"","price":"","link":"","icon":""}],"jnews_override_counter":{"override_view_counter":"0","view_counter_number":"0","override_share_counter":"0","share_counter_number":"0","override_like_counter":"0","like_counter_number":"0","override_dislike_counter":"0","dislike_counter_number":"0"},"jnews_post_split":{"enable_post_split":"0","post_split":[{"template":"1","tag":"h2","numbering":"asc","mode":"normal","first":"0","enable_toc":"0","toc_type":"normal"}]},"footnotes":""},"categories":[44],"tags":[],"class_list":["post-13906","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-vesti"],"yoast_head":"\nNa zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku - Priroda u gradu<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/ekonaut.org\/en\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-\u043eblaku\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_GB\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku - Priroda u gradu\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Zapadni Balkan ima najgori kvalitet vazduha u Evropi \u2013 u regionu on izazove 13.500 slu\u010dajeva prerane smrti. \u0160tetni uticaj ovda\u0161njih zastarelih termoelektrana na ugalj bele\u017ei se \u010dak do Egipta. Velike posledice po zdravlje izazivaju i kori\u0161\u0107enje fosilnih goriva u industriji, ku\u0107nim kotlovima za grejanje, poljoprivredi i saobra\u0107aju. Kako da prodi\u0161emo? Zar se opet u kraju […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/ekonaut.org\/en\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-\u043eblaku\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Priroda u gradu\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/ekonaut.serbia\/\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-02-19T14:29:04+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-04-03T01:15:19+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/ekonaut.org\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/termoelektrane.webp\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1540\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"956\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/webp\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"admin\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"admin\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Estimated reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"10 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"admin\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dd0c55c795264ed394034f47345f8154\"},\"headline\":\"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku\",\"datePublished\":\"2021-02-19T14:29:04+00:00\",\"dateModified\":\"2022-04-03T01:15:19+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/\"},\"wordCount\":2081,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/04\\\/termoelektrane.webp\",\"articleSection\":[\"Vesti\"],\"inLanguage\":\"en-GB\"},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/\",\"name\":\"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku - Priroda u gradu\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/04\\\/termoelektrane.webp\",\"datePublished\":\"2021-02-19T14:29:04+00:00\",\"dateModified\":\"2022-04-03T01:15:19+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-GB\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-GB\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/04\\\/termoelektrane.webp\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/04\\\/termoelektrane.webp\",\"width\":1540,\"height\":956},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/\",\"name\":\"Priroda u gradu\",\"description\":\"Sa\u010duvajmo prirodu u gradu\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-GB\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/#organization\",\"name\":\"Priroda u gradu\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-GB\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/Ekonaut-logo.webp\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/03\\\/Ekonaut-logo.webp\",\"width\":230,\"height\":53,\"caption\":\"Priroda u gradu\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"},\"sameAs\":[\"https:\\\/\\\/www.facebook.com\\\/ekonaut.serbia\\\/\",\"https:\\\/\\\/www.instagram.com\\\/ekonaut.srb\\\/?hl=en\",\"https:\\\/\\\/www.pinterest.com\\\/ekonautzdravac\\\/\"]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/dd0c55c795264ed394034f47345f8154\",\"name\":\"admin\",\"sameAs\":[\"http:\\\/\\\/ekonaut.org\"],\"url\":\"https:\\\/\\\/ekonaut.org\\\/en\\\/author\\\/admin\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku - Priroda u gradu","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-\u043eblaku\/","og_locale":"en_GB","og_type":"article","og_title":"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku - Priroda u gradu","og_description":"Zapadni Balkan ima najgori kvalitet vazduha u Evropi \u2013 u regionu on izazove 13.500 slu\u010dajeva prerane smrti. \u0160tetni uticaj ovda\u0161njih zastarelih termoelektrana na ugalj bele\u017ei se \u010dak do Egipta. Velike posledice po zdravlje izazivaju i kori\u0161\u0107enje fosilnih goriva u industriji, ku\u0107nim kotlovima za grejanje, poljoprivredi i saobra\u0107aju. Kako da prodi\u0161emo? Zar se opet u kraju […]","og_url":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-\u043eblaku\/","og_site_name":"Priroda u gradu","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/ekonaut.serbia\/","article_published_time":"2021-02-19T14:29:04+00:00","article_modified_time":"2022-04-03T01:15:19+00:00","og_image":[{"width":1540,"height":956,"url":"https:\/\/ekonaut.org\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/termoelektrane.webp","type":"image\/webp"}],"author":"admin","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"Written by":"admin","Estimated reading time":"10 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/"},"author":{"name":"admin","@id":"https:\/\/ekonaut.org\/#\/schema\/person\/dd0c55c795264ed394034f47345f8154"},"headline":"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku","datePublished":"2021-02-19T14:29:04+00:00","dateModified":"2022-04-03T01:15:19+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/"},"wordCount":2081,"publisher":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/ekonaut.org\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/termoelektrane.webp","articleSection":["Vesti"],"inLanguage":"en-GB"},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/","url":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/","name":"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku - Priroda u gradu","isPartOf":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/ekonaut.org\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/termoelektrane.webp","datePublished":"2021-02-19T14:29:04+00:00","dateModified":"2022-04-03T01:15:19+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-GB","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-GB","@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/#primaryimage","url":"https:\/\/ekonaut.org\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/termoelektrane.webp","contentUrl":"https:\/\/ekonaut.org\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/termoelektrane.webp","width":1540,"height":956},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/ekonaut.org\/na-zapadnom-balkanu-zivimo-u-otrovnom-%d0%beblaku\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/ekonaut.org\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Na zapadnom Balkanu \u017eivimo u otrovnom oblaku"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/ekonaut.org\/#website","url":"https:\/\/ekonaut.org\/","name":"Priroda u gradu","description":"Sa\u010duvajmo prirodu u gradu","publisher":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/ekonaut.org\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-GB"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/ekonaut.org\/#organization","name":"Priroda u gradu","url":"https:\/\/ekonaut.org\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-GB","@id":"https:\/\/ekonaut.org\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/ekonaut.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Ekonaut-logo.webp","contentUrl":"https:\/\/ekonaut.org\/wp-content\/uploads\/2022\/03\/Ekonaut-logo.webp","width":230,"height":53,"caption":"Priroda u gradu"},"image":{"@id":"https:\/\/ekonaut.org\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/ekonaut.serbia\/","https:\/\/www.instagram.com\/ekonaut.srb\/?hl=en","https:\/\/www.pinterest.com\/ekonautzdravac\/"]},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/ekonaut.org\/#\/schema\/person\/dd0c55c795264ed394034f47345f8154","name":"admin","sameAs":["http:\/\/ekonaut.org"],"url":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/author\/admin\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13906","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=13906"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13906\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15441,"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/13906\/revisions\/15441"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/15440"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=13906"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=13906"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/ekonaut.org\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=13906"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}