SVETSKI DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I SVEČANO OTVARANJE MUZEJA MRTVE PRIRODE

05. juna svake godine, obeležava se svetski dan zaštite životne sredine, a mi smo ga obeležili u novoj oazi za gradske pčele, “Kreativa Unlimited” marketinškoj agenciji koja je prva u gradu postavila košnice za 72.000 spašenih gradskih pčela koje svoj nektar i polen nalaze u našoj organskoj plutajućoj bašti koja je postavljena pored same agencije. Takođe, agencija “Kreativa Unlimited” je naš prvi partner koji je “usvojio” košnice u svom prostoru.


Događaj je otvorila Nina Martinović direktorka “Kreative Unlimited” koja je tom prilikom izjavila: “Bitka za očuvanje životne sredine i očuvanje pčelinjih zajednica je verovatno jedina bitka u kojoj svi moramo biti na istoj strani. To nije samo pitanje društvene odgovornosti, nego i pitanje opstanka. Statistike o zagađenju životne sredine nisu ružičaste, ali od nekud mora da se počne i mi u Kreativi, smo odlučili da damo mali doprinos toj borbi – pomažući pčelama. Med jeste moja omiljena hrana, ali bez njega bismo mogli da preživimo. Ali bez vrednog oprašivanja biljnog sveta koji obavljaju pčele teško da bismo mogli. Na našu sreću, dobra vest je, a to pokazuje i statistika, da su populacije u urbanim sredinama u porastu, a u ruralnim sredinama u dramatičnom opadanju. Tako da naši gradovi mogu da budu sigurno utočište za pčele dok se situacija sa prekomernom upotrebom pesticida i ostalih štetnih faktora u ruralnim sredinama ne stave pod kontrolu. Zato vas pozivam da se priključite aktivnostima zaštite životne sredine i pomognete pčelama da nam i ubuduće obezbede svaki treći zalogaj koji svakodnevno unosimo u organizam”.

Posetioci su ovom prilikom prisustvovali i svečanom otvaranju futurističkog Muzeja Mrtve Prirode, koji je osmislio kreativni tim agencije i gde je svako imao priliku da vidi kako bi svet izgledao u budućnosti 2119. godine, u godini kojoj, ako bi nastavili da živimo istim tempom kojim živimo danas, nestale pčele i kako bi to izgledalo bez njih.  Muzej Mrtve Prirode možete posetiti od  06.06. do 13.06. u periodu od 12 do 18h u prostoru agencije.

“Naše zdravlje, između ostalog, zavisi i od pristupa raznovrsnoj ishrani, svežem voću i povrću za čiji su pčele neophodne. Od 100 najviše upotrebljavanih biljaka u ljudskoj ishrani, pčele oprašuju njih 70. Dakle, dve trećine glavnice naše ishrane zavisi od pčela. Takođe, pčele su jedini insekti koji proizvode hranu za ljude, odnosno med koji, pored ukusa koji prija čovekovom nepcu, ljudima pruža i lekovita svojstva. Ako znamo kako da zaštitimo i razvijemo cvetne površine sa atraktivnim vrstama za pčele, tako da imaju dovoljnu količinu nektara i polena, značajno ćemo poboljšati životne uslove pčelama i drugim oprašivačima. Ne treba zaboraviti da su pčele i indikatori zdrave životne sredine, jer tamo de je bezbedno za pčele, bezbedno je i za čoveka.” Izjavila je na svečanom otvaranju Sabina Kerić, osnivačica ekološke organizacije Ekonaut.


Takođe na otvaranju smo delili informativne brošure  – 100 biljaka koje možete zasaditi kako bi nahranili pčele, u okviru BeeConnected projekta i najavljeno je da u julu mesecu počinju predavanja u  školi urbanog pčelarstva u okviru projekta, koja će svima koji žele da saznaju više o plemenitoj veštini rada sa pčelama omogućiti da, kroz teoriju i praksu, steknu znanje i oprobaju se u pčelarstvu. Ideja ove škole nije samo da se na pčelarstvo i pčele gleda kao na komercijalnu aktivnost koja se dešava daleko od grada, već da polaznici dobiju i dublji uvid u svet ovih jedinstvenih bića.  Škola će primiti 10 polaznika, 5 mesta je namenjeno nezaposlenim osobama koje mogu da pohađaju školu besplatno, prijave su otvorene do 21. juna i primaju se preko upitnika koji postavljen preko sledećeg LINKA


Pčelar Slađan Simonović i potpredsednik SPOSa – Saveza pčelarskih organizacija Srbije Milutin Petrović, su takođe govorili na ovo skupu i izneli su stručne i informacije o važnosti pčela; podsetili smo se da u Srbiji svake godine nestane petina pčelinjeg fonda, ali da smo takođe i u prednosti u odnosu na neke razvijenije zemlje sveta, koje beleže gubitak pčela i do 60 odsto, kao i da od 100 biljaka koje koristimo u ishrani, čak 70 oprašuju pčele.